srpski-jezik-lib.glasovne-promene — org.clojars.vladimirmarkovic86/srpski-jezik-lib 0.1.0

bezvucni clj

gubljenje-suglasnika clj

(gubljenje-suglasnika rec nastavak)

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА а) Када се нађу један до другог два иста сугласника, један се губи.

б) Сугласничка група тешка за изговор упрошћава се тако што се један сугласник губи (обично Т).

пример: руС+Ски=руСки беЗ+Звучни=беЗвучни

месТ+Ни=меСНи изузеТ+Ци=изузеЦи

изузеци:

• суперлатив придева (наЈЈачи, наЈЈедноставнији)
• неке сложенице (наДДруштвени, поДДијалекат)
• речи страног порекла (фашиСТКиња)

jezicni clj

jotovanje clj

(jotovanje rec nastavak)

ЈОТОВАЊЕ а) ненепчани (непалатални) сугласник +Ј=предњонепчани (палатални) сугласник

б) уснени сугласник +Ј= =уснени сугласник +Љ

пример: глоД+Јем=глоЂем трН+је=трЊе брЗ+ји=брЖи

сноП+Је=сноПЉе здраВ+Је=здравЉе

изузеци: нема

jspmt-a clj

(jspmt-a rec nastavak)

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ (ЈСПМТ) а) Зубни С и З прелазе у предњонепчане ("кукичаве") Ш и Ж испред предњонепча- них ("кукичавих").

• Чим видиш два "кукичава" један до другог, извршено је ЈСПМТ! *

пример: паЗ+Ња=паЖЊа ноС+Ња=ноШЊа

изузеци: а) ЈСПМТ се не врши код сложеница чији префикс завршава на -З, а реч почиње на Љ- (иЗ+Љубити=иЗљубити, раЗ+Љутити=раЗљутити).

jspmt-b clj

(jspmt-b rec nastavak)

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ (ЈСПМТ) б) Н испред уснених (углавном Б) прелазе у М.

• Чим видиш два "кукичава" један до другог, извршено је ЈСПМТ! *

пример: одбраН+Бени=одбраМБени стаН+Бени=стаМБени

изузеци: б) ЈСПМТ се не врши код сложеница (једаН+Пут=једаНпут).

jspz clj

(jspz rec nastavak)

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ (ЈСПЗ)

Када се један до другог нађу два сугласника различита по звучности, морају се изједна- чити (какав је по звучности други, такав мора бити и први).

пример: враБ+Ца=враПЦа срБ+ски=срПСки сваТ+Ба=сваДБа

изузеци: Д испред С и Ш остаје непромењено (преДСедник, преДШколски, оДСуство, поДШишати), не прелазе у Т.

Код већине страних имена (ВашинГТон, РенТГен - али апарат је ренДГен) и новијих речи старог порекла (драГСтор, ЛонГПлеј, НоКДаун, штрајКБрехер) ЈСПЗ се не врши.

konsonanti clj

nenepcani clj

nepostojano-a clj

(nepostojano-a rec nastavak)

НЕПОСТОЈАНО А То је А које се код промене облика речи јавља или губи ("час га има час га нема")

пример: борАц-борца-борАца добАр-добро једАн-једног ЧачАк-Чачка

изузеци: Непостојано А се никада не налази на крају речи, сем у предлозима: с-сА, к-кА, низ-низА, уз-узА.

белешка: предзадње слово 'А', задње сугласник тада треба да следи гласовна промена непостојано А

nosni clj

palatalizacija-i-a clj

(palatalizacija-i-a rec nastavak)

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (I) а) Задњонепчани К,Г,Х прелазе у предњонепчане Ч,Ж,Ш испред Е и И (који су наставци за грађење речи), испред Е (које је наставак за облик) и испред непостојаног А.

пример: друГ+Ина=друЖина јунаК+Е=јунаЧе праХ+Ина=праШина праХ+Ак=праШак

изузеци: К,Г,Х се не мењају у Ч,Ж,Ш код присвојних придева изведених од личних имена (ДесанК+Ин=ДесанКИн, МилК+Ин=МилКИн, ОлГ+Ин= =ОлГИн, МеХ+Ин=МеХИн)

palatalizacija-i-b clj

(palatalizacija-i-b rec nastavak)

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (I) б) Сугласници Ц и З прелазе у Ч и Ж.

пример: кнеЗ+Е=кнеЖе МилиЦ+Ин=МилиЧин

изузеци: нема

palatalizacija-ii clj

(palatalizacija-ii rec nastavak)

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (II) СИБИЛАРИЗАЦИЈА Задњонепчани К,Г,Х прелазе у зубне Ц,З,С испред И (које је наставак за облик речи)

пример: мајК+И=мајЦи јаруГ+И=јаруЗи снаХ+И=снаСи

изузеци: К,Г,Х се не мењају у Ц,З,С код властитих имена (ДесанК+И=Де- санКи, МилК+И=МилКи, Ол- Г+И=ОлГи). Код неких географских имена употребљавају се облици са промењеним и непромењеним гла- совима (ПожеЗи и ПожеГи, ЛиЦи и ЛиКи). Ц,З,С се не мењају код речи које би променом добиле другачије значење (сеКи би гласило сеЦи, баКи би гласило баЦи...)

praskavi clj

prednjonepcani clj

prelazak-l-u-o clj

(prelazak-l-u-o rec nastavak)

ПРЕЛАЗАК Л у О Некада је у многим речима на крају слога или речи било Л које је прешло у О (Л је некад било слоготворно)

пример: писаЛ-писаО даЛ-даО сеЛба-сеОба

изузеци: У ном. једн. и ген. множ. код именица на -лац (читаЛАЦ- читаЛАЦА) Л је на почетку, а не на крају слога, па није прешло у О.

samoglasnici clj

sliveni clj

sonanti clj

strujni clj

suglasnici clj

suglasnici-bez-vjlljr clj

ukloni-samoglasnik-na-kraju clj

(ukloni-samoglasnik-na-kraju rec)

Уклања самогласник на крају речи ако постоји

usneni clj

vektor-glasovnih-promena clj

vektor-slogova-reci clj

(vektor-slogova-reci rec)

Слог и носиоци слога

Слог је гласовна јединица која се остварује једним изговореним (артикулационим) захватом. Носиоци слога могу бити самогласници (вокали) А, Е, И, О, У и сонанти Р, Л, Н. Реч има онолико слогова колико има самогласника. Граница слога може бити иза вокала (за-ми-шља-ти), али и иза сугласника (мар-љив).

Слог може да буде и само један глас, али то мора да буде вокал (а-ви-он), а може и цела реч да се састоји од само једног слога (прст). Реч која се састоји од једног слога назива се једносложна реч (сан), реч са два слога је двосложна (сно-ви), са три - тросложна (спа-ва-ти), а са четири - четворосложна (спа-ва-ли-ца). Слогови могу бити: а) отворени - ако се завршавају на самогласник

• до-не-ти,
• ли-ва-да,
• ма-ма,
• по-ља-на;

б) затворени - ако се завршавају на сугласник:

• јед-нак
• лом-љив
• слом-љен
• трам-вај

Сонанти као носиоци слога

1. Сонант Р је носилац слога: а) у једносложним речима: брз, црн, крст, трн, тврд, врт; б) у средини речи између два сугласника: др-во, др-жа-ти, тр-ка, тр-ља-ти; в) на почетку речи испред сугласника: р-ђа-ти, р-вач, р-за-ти; г) кад се налази испред самогласника О, које је постало од сугласника Л: грло - гр-оце.

2. Сонант Л као носилац слога се најчешће јавља у речима страног порекла: би-ци-кл, мо-но-кл, Вл-та-ва.

3. Сонант Н као носилац слога такође се најчешће јавља у речима страног порекла: И-бн, И-дн, Њу-тн.

Сугласничке групе

Правила поделе речи на слогове кад су носиоци слога сугласници:

а) ако групу сугласника чине два сонанта (Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р, В), граница слога је између њих.

На пример: ор-ла, по-лом-љен, пр-љав;

б) ако је групи сугласника на првом месту праскави сугласник (Б, Д, Г, К, П, Т), а други није Ј, Л, Љ, Р, В, граница слога је између њих.

На пример: леп-тир, лоп-та, сред-ство;

в) ако је у групи сугласника на другом месту глас Ј, Л, Љ, Р, В, граница слога је испред њих.

На пример: је-два, све-тлост, то-пљен, ви-дра.

г) кад се у средини речи нађе група сугласника, од којих је напрвом месту неки струјни (Ф, Х, С, Ш, З, Ж) или сливени (С, Ч, Ћ, Џ, Ђ), граница слога је испред те групе.

На пример: че-шће, гро-жђе, ла-ста, ма-чка, во-ћка.

Граница слога

Граница слога може бити:

а) фонетска (настаје услед фонетских особина гласа): о-ду-зи-ма-ти, ра-зми-сли-ти б) семантичка или психолошка (кад осећамо да је нешто префикс): од-у-зи-ма-ти, раз-ми-сли-ти.

У српском језику, предност се даје семантичкој граници слога.

vokali clj

zadnjonepcani clj

zubni clj

zvucni clj